SUPRAM

Mada se u Srbiji poslednjih godina mnogo češće nego ranije vode sudski sporovi zbog nesavesnog lečenja i lekarskih grešaka, to nije uticalo da se i kod nas pojavi veći broj advokata specijalizovanih za ovu oblast. Kada je doktorka medicinskog prava Marta Sjeničić, predsednica novoosnovanog Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo (SUPRAM), analizirala neke tužbene zahteve ili sudske presude, priznaje da nije bila posebno zadovoljna ni onim što su advokati postavili kao tužbeni zahtev, kao ni onim što su sudovi presudili u svojim odlukama. I to je bio jedan od razloga da sa grupom malobrojnih pravnika, koji se bave medicinskim pravom u Srbiji, osnuje SUPRAM, jer je, kako kaže za „Politiku”, potrebna dodatna obuka i advokata i sudija, odnosno pravnika koji se bave ovom oblašću.

– Ova oblast je „šuplja”, a razlog za to je sa jedne strane nedovoljno obrazovanje pravničke struke, a sa druge nedovoljna suštinska saradnja između pravne i medicinske struke – kaže dr Marta Sjeničić.

Po njenim rečima, naša sredina i finansijski uslovi ostavljaju malo mogućnosti da se neki advokat profiliše i opredeli za uske grane, kakvo je medicinsko pravo.

– Povećava se interesovanje za medicinsko pravo, ali je pravnicima, pre svega sudijama potrebna dodatna obuka iz medicinskog prava. Bez obzira šta veštaci medicinske struke u izveštajima predočavaju, sudija je ipak taj koji donosi odluku u jednom sudskom sporu. Vrlo je bitno da advokati znaju kako da postave tužbeni zahtev, jer sada se često događa da to ne znaju da učine – kaže dr Sjeničić.

Hajrija Mujović Zornić, doktor medicinskih nauka sa Instituta društvenih nauka u Beogradu, kaže kako naši pravnici ne poznaju medicinsko pravo kao disciplinu, i mnoge termine, pa je sam pojam lekarske greške za pravnike potpuno nov.

– U ovoj oblasti ima mnogo nerazumevanja, jer je pojam lekarske greške iznedrila sudska praksa, a on ne postoji u pravnoj teoriji, gde postoji samo pojam krivice i protivpravnog ponašanja, što su opšti pojmovi. Takođe, pristanak obaveštenog pacijenta, kao novi institut, pravno gledano nije dobro definisan. Postoji i neujednačena sudska praksa, pa različiti sudovi i veća različito postupaju u parničnim postupcima, gde se naknade štete ne presuđuje na ujednačen način, kao što se i dokazni postupak ne izvodi na isti način – navodi Hajrija Mujović Zornić.

Po rečima ove pravnice, veoma je problematičan i odnos prema sudsko medicinskom veštačenju, o čemu se ne uči dovoljno, kao što nema ni posebnog predmeta.

– Tako ostaje da pravnik, odnosno sudija samo sluša i posluša ono što sudski veštak iznosi, a pravnici ne mogu da se zadovolje takvom pozicijom. Želimo da promenimo mnoge stvari, na primer, u domenu građanske i krivične odgovornosti, jer sada je u sudskim postupcima primarna krivična odgovornost, a trebalo bi da bude građanska, i osiguranje lekara od greške – kaže Mujović Zornić.

Udruženje SUPRAM želi da to se kod nas demistifikuje i građanska odgovornost u parnicama gde se sude lekari i pacijenti.

– Smatramo da u obeštećenju pacijenata u slučaju nesavesnog lečenja ne treba da se poštuje princip „sve ili ništa”, već sistem proporcionalne odgovornosti, što je jako razvijeno u francuskom i anglosaksonskom pravu i to baš u medicinsko pravnoj problematici. Kod nas, ako pacijent ne dokaže jedan detalj u pogrešnom lečenju, a dokaže 50 ili 30 odsto, gubi sve, dok je u francuskom pravu dovoljno da dokaže 20 odsto udela u nekom štetnom događaju sa posledicama po zdravlje i pacijentu se dosuđuje tih 20 odsto naknade – navodi primer dr Hajrija Mujović Zornić.

———————————————————–

Tužioci bez dovoljno znanja o medicinskom pravu

„S obzirom na to kako se zakonodavstvo brzo menja i šta sve sudije, tužioci i advokati moraju da prate, ne verujem da imaju vremena da se posebno bave oblašću medicinskog prava. Ipak, uvek mora biti prostora za dodatnu edukaciju tužilaca i to ne ne samo iz medicinskog prava nego i iz drugih tema kao što su, na primer, finansijske ekspertize vezane za slučajeve korupcije. Verujem da će se ubuduće akcenat staviti i na oblast medicinskog prava, kaže Marina Matić, potpredsednica Programskog saveta Udruženja tužilaca.